Цвеће и венце на спомен-обележја на Петроварадинској тврђави и код спортског игралишта положили су представници СУБНОР-а Петроварадина и Батајнице, саветник градоначелника Новог Сада Станко Љубичић, као и делегације СУБНОР-а АП Војводине и Града Новог Сада, Удружења ваздухопловаца Војводине и потомака страдалих.

Окупљенима су се обратили Милован Вујић, у име СУБНОР-а Петроварадина, Михајло Вујасин, члан Председништва СУБНОР-а АП Војводине, и Сава Богуновић, председник СУБНОР-а Батајнице.

Подсећајући на трагичне догађаје од 12. и 17. септембра 1914. године, говорници су истакли значај неговања културе сећања и упутили снажну поруку да се овакви злочини никада више не смеју поновити.

Њихова жртва није била узалудна. Постали су симбол отпора и родољубља, а њихова имена урезана су не само у камен већ и у трајно колективно сећање нашег народа.

Данас, када живимо у миру и слободи, наша је дужност да их се сећамо, али и да из тог сећања извучемо поуку — да су слога и јединство највећа снага једног народа.

У знак сећања на жртве, Соколско друштво Петроварадин подигло је споменик на Петроварадинској тврђави, на месту где су првобитно била положена тела стрељаних. Међу страдалима била је и сликарка Даница Јовановић, чији су живот 12. септембра 1914. године прекинули хици аустроугарских војника. Тела жртава касније су пренета и сахрањена у њиховим породичним гробницама.

Само пет дана касније, 17. септембра 1914. године, недалеко од пруге у Петроварадину, из групе од око 2.000 цивила упућених у логор код Осијека издвојена је група младића. У знак одмазде стрељани су Живан Марковић, Максим Мијовић, Богољуб Бокун, Станко Радојчић, Славко Егленџија, Милан Степановић, Иван Шенковић, као и Светозар, Рајко, Петар и Никола Јовановић.

Остали Батајничани углавном су до краја Првог светског рата били заточени у логору у околини Осијека. Њима у спомен Соколско друштво је 1934. године подигло споменик. Након што је Срем 1941. године укључен у састав такозване Независне Државе Хрватске, усташе су споменик срушиле и затрпале. После ослобођења, 1945. године, споменик је обновљен.

СУБНОР Петроварадина и СУБНОР Батајнице деценијама заједнички организују обележавање страдања мештана Батајнице, Бешке, Војке, Сремских Карловаца, Земуна, Бољеваца и Руме у Петроварадину 1914. године. Ова значајна традиција неговања културе сећања биће настављена и у будућности.

17. септембар 2026.

Председник ОРВС Града Новог Сада, генерал-потпуковник у пензији Ђокица Петровић, осврнуо се на резултате рада Организације и подршку коју она има у реализацији својих програмских активности. „С поносом истичем да ова Организација има примерене услове за реализацију својих програмских задатака. Све што смо нашим плановима и програмима планирали за прошлу и ову годину, уз помоћ Министарства одбране, Војске и Града Новог Сада, у потпуности смо реализовали. Нема молбе нити захтева за помоћ и подршку, а да поменути субјекти нису позитивно реаговали у најкраћем времену“ – рекао је Петровић.

Свечаност је била прилика и да се појединцима и организацијама који су својим ангажовањем допринели раду и остваривању програмских циљева резервних војних старешина уруче признања.

Председник Савеза организација резервних војних старешина Србије, бригадни генерал у пензији Синиша Кресовић, уручио је новосадској Организацији захвалницу за изузетне резултате у раду.

У радном делу седнице начелник Штаба 1. бригаде Копнене војске, потпуковник Бојан Лакановић, одржао је предавање о Копненој војсци Војске Србије.

Свечано-радној седници присуствовали су и представници СУБНОР-а АП Војводине, СУБНОР-а Града Новог Сада и Удружења ваздухопловаца Војводине, чиме је још једном потврђена сарадња организација које негују војничке и слободарске традиције, културу сећања и поштовање према ветеранима.

Обележавање Дана резервних војних старешина било је прилика да се сумирају резултати досадашњег рада, ода признање заслужним члановима и сарадницима и истакне значај даљег очувања традиција и јачања сарадње са Војском Србије, државним институцијама и борачким организацијама.

12. септембар 2026. год.

Венци и цвеће положени су на споменик солунским добровољцима и борцима, мештанима Ковиља, који су учествовали у борбама за ослобођење отаџбине у Првом светском рату.

Свечани скуп отворио је председник СУБНОР-а Ковиљ Иван Сегединац, поздравивши окупљене и подсетивши на значај чувања успомене на солунске ратнике и њихову жртву.

У име СУБНОР-а Града Новог Сада венац је положио председник Удружења Михајло Вујасин, док је испред Удружења 53. граничног батаљона цвеће положио Петар Мишић, поносни потомак солунског борца.

Окупљени су одали почаст храбрим српским јунацима који су, вођени љубављу према отаџбини и жељом за слободом, били спремни да поднесу највеће жртве.

Пробој Солунског фронта започео је 15. септембра 1918. године и представља један од преломних догађаја завршнице Првог светског рата. Српска војска је, заједно са савезничким снагама, после вишегодишњег ратовања, повлачења преко Албаније и опоравка на Крфу, кренула у одлучујући пробој непријатељских линија и ослобођење Србије.

Посебно место у сећању заузимају солунски добровољци из Ковиља, чија су имена сачувана на споменику пред којим су се и ове године окупили њихови потомци, представници борачких организација и мештани.

Њихова храброст, пожртвованост и непоколебљива вера у слободу сведоче о једној генерацији која је била спремна да поднесе огромне жртве за своју земљу и потомство. Слобода за коју су се борили остала је њихов највећи завет генерацијама које су дошле после њих.

Обележавањем овог значајног датума СУБНОР Ковиљ и СУБНОР Града Новог Сада настављају да негују културу сећања и чувају од заборава имена и дела бораца ослободилачких ратова Србије.

Нека имена солунских добровољаца заувек остану уписана у историју српског народа, а њихова дела у срцима њихових потомака.

Вечна слава и хвала свим српским јунацима који су своје животе положили за слободу отаџбине!

15. септембар 2026. године

Свечаном обележавању присуствовали су представници СУБНОР-а из Старе Пазове, Руме, Шида, Пећинаца и Новог Сада, делегације борачких организација из Брчког, Вуковара и Сребреника, представници Удружења ваздухопловаца Војводине, као и бројни грађани и поштоваоци традиција Народноослободилачке борбе.

Присутнима се обратио потпредседник СУБНОР-а Србије и председник СУБНОР-а АП Војводине Јово Барошевчић, који је подсетио на историјске околности у којима је, 9. септембра 1941. године, на Хајдучком брегу, у рејону Рохаљ база северно од села Шуљма, формиран Фрушкогорски партизански одред.

„Фрушкогорски НОП одред био је прва организована оружана јединица народа и ударна песница народноослободилачког антифашистичког покрета Срема за борбу против окупатора и колаборације“, истакао је Барошевчић.

Формирању Одреда претходило је бекство групе комуниста из Сремскомитровачке казнионе и њихов долазак на Фрушку гору, након чега су убрзане припреме за организовање оружаног отпора. Тог 9. септембра 1941. године првих 65 партизана положило је заклетву и развило заставу оружаног устанка, под којом ће се у наредним годинама водити борба за ослобођење Срема и коначни слом фашизма.

Барошевчић је подсетио да је Фрушкогорски НОП одред временом постао својеврсни расадник бораца и старешина из којег су настајали нови партизански одреди, бригаде и дивизије, а потом и славни 12. војвођански корпус.

Први командант Фрушкогорског НОП одреда био је Сима Рељић, његов заменик Бошко Палковљевић Пинки, док је политички комесар био Станко Пауновић Вељко.

Одред је током свог борбеног пута водио бројне окршаје са немачким, усташким и домобранским снагама. Његови борци деловали су у изузетно тешким условима, ослањајући се на подршку становништва Фрушке горе и сремских села, чиме су постављени темељи за ширење и јачање организованог антифашистичког отпора у Срему.

Говорећи о значају обележавања оваквих годишњица, Јово Барошевчић нагласио је да сећање на борце Народноослободилачке борбе није само подсећање на прошлост, већ и обавеза да се сачувају историјске тековине антифашизма.

„Потребно је развијати јединство СУБНОР-а како бисмо сачували тековине антифашистичке борбе и успомену на све јунаке који су својим животима платили нашу слободу и победу над фашистичким злом“, поручио је Барошевчић.

Окупљенима се обратио и Андрија Поповић, директор Музеја Срема, који је посебно нагласио важност међугенерацијске солидарности и преношења знања и традиција.

На крају званичног програма домаћин је уручио и признања за остварену сарадњу са блиским Удружењима и појединцима и земље и региона.

Обележавање 85. годишњице формирања Првог фрушкогорског партизанског одреда још једном је показало да Срем памти своје хероје и да сећање на људе који су у најтежим данима устали против окупације и фашизма остаје важан део културе сећања и историјског наслеђа Војводине и Србије.

Срем памти хероје – да се њихова имена, борба и жртва не забораве.

9. септембар 2026. год.

Јамена је током Другог светског рата доживела једну од најтежих трагедија у својој историји. Од око 3.000 становника, колико је село имало уочи рата, живот је изгубило чак 1.478 мештана, због чега је његово становништво готово преполовљено.

Посебно трагично место у историји Јамене заузима 8. септембар 1942. године, када су усташке власти Независне Државе Хрватске спровеле масовно хапшење и одвођење мештана. У логор смрти Јасеновац тада су одведени Срби и Роми из Јамене, а 409 њих је страдало.

Обележавање годишњице започело је полагањем венаца и цвећа у Саву, у знак сећања на страдале, док је у сеоском храму служена литургија. Централни комеморативни скуп одржан је код Споменика жртвама НОР-а и фашистичког и усташког терора у центру Јамене, где је служено опело и положени су венци.

Пошту жртвама одале су бројне делегације борачких организација. Венце су, између осталих, положиле делегације СУБНОР-а Србије, предвођена председником генералом Љубишом Диковићем, СУБНОР-а АП Војводине, на челу са председником Јовом Барошевчићем, СУБНОР-а Шумадије и Крагујевца, као и представници борачких организација из Бијељине, Вуковара, Адашевца, Новог Сада, Ужица, Шида и Пећинаца, Удружење ваздухопловаца Војводине, представници Месне заједнице Јамена и потомци страдалих.

О трагичним догађајима и страдању становника Јамене говорио је Цветко Ракић, подсетивши присутне на тешке дане окупације и погром који је извршен над српским и ромским становништвом.

Председник СУБНОР-а Србије генерал Љубиша Диковић указао је на значај очувања историјског памћења и преношења истине о страдању будућим генерацијама.

„Заборав је велико зло и грехота. Ако заборавимо, као да и не постојимо“, поручио је генерал Диковић, подсећајући на Јасеновац, Јамену, Крагујевац и бројна друга стратишта српског народа у Другом светском рату.

Посебан допринос обележавању дали су ученици подручног одељења ОШ „Филип Вишњић“ Моровић у Јамени. Они су извели пригодан рецитал посвећен јасеновачким жртвама и положили цвеће на споменик, чиме је послата важна порука да се култура сећања преноси и на млађе генерације.

Учешће ученика у комеморацији имало је посебну симболику – да сећање на невино страдале не остане само обавеза њихових потомака и борачких организација, већ да постане део трајног историјског памћења нових генерација.

Јамена својим страдањем заузима посебно место на мапи стратишта Срема у Другом светском рату. Скоро половина њених становника изгубила је живот током ратних година, остављајући обавезу потомцима да чувају имена жртава и истину о њиховом страдању.

СУБНОР ће наставити да негује културу сећања, чува успомену на жртве фашизма и усташког терора и преноси историјску истину генерацијама које долазе.

8. септембар 2026. год.

Трибином, на којој је др Милан Мицић одржао предавање о чешким добровољцима у српској војсци током Великог рата 1912–1918. године, као и промоцијом књиге „Незапамћена битка“, Удружење „Беседа“ започело је реализацију пројекта „Добруџа“, који је подржала Управа за културу Града Новог Сада.

Посебна пажња током вечери била је посвећена добровољцима и њиховом учешћу у борбама на Добруџанском фронту, једном од мање познатих, али изузетно значајних поглавља српске војне историје у Првом светском рату.

Борбе у Добруџи започеле су крајем августа и почетком септембра 1916. године и трајале су током септембра и октобра, уз велике губитке и променљиву ратну срећу. У њима је учествовала и Прва српска добровољачка дивизија, формирана у Одеси, у чијим редовима се налазило више од 18.000 добровољаца, претежно Јужних Словена са простора Аустроугарске.

За свега два месеца борби дивизија је претрпела огромне губитке – 8.539 њених припадника било је избачено из строја. Посмртни остаци многих погинулих српских добровољаца данас почивају у спомен-костурници у Међидији у Румунији, као трајно сведочанство њихове жртве и борбе.

У оквиру наставка реализације пројекта „Добруџа“, чланови Српско-чешког удружења „Беседа“ у наредним данима посетиће историјска места у Румунији и одати пошту погинулим ратницима.

СУБНОР Града Новог Сада са задовољством је прихватио позив пријатеља из „Беседе“ да присуствује овој значајној трибини. Овакви сусрети потврђују значај сарадње организација које, свака у свом домену, раде на очувању историјског памћења, неговању традиција и преношењу знања о прошлости новим генерацијама.

Наставићемо да подржавамо иницијативе које од заборава чувају људе и догађаје који су својом жртвом задужили будуће генерације.

Погинулим добровољцима и свим ратницима Добруџе – вечна слава и хвала!

2. септембар 2026. год.

На месту познатом као Мост размене окупили су се представници Општине Рума, СУБНОР-а АП Војводине, Руме, Сремске Митровице, Старе Пазове, Шида, Инђија и Новог Сада, блиских  удружења и грађани из више сремских општина, како би одали почаст учесницима једног од најзначајнијих догађаја Народноослободилачке борбе у Срему.

На овом месту је 2. септембра 1943. године извршена размена ратних заробљеника. Вукашин Биволаревић Волф успео је да са својим борцима издејствује размену 28 заробљених немачких војника за 62 родољуба из Бешенова, који су били заточени у румском логору. Овај догађај остао је упамћен као прва размена ратних заробљеника између партизанских јединица и немачких окупационих снага на овим просторима.

Учешћем у обележавању годишњице, делегација СУБНОР-а АП Војводине још једном је потврдила своју трајну опредељеност очувању тековина Народноослободилачке борбе, неговању антифашистичких вредности и заштити спомен-обележја посвећених борцима и жртвама фашизма.

Председник СУБНОР-а АП Војводине, Јово Барошевчић, истакао је да подвиг Вукашина Биволаревића Волфа и његових сабораца представља пример изузетне храбрости, одговорности и пожртвованости у борби за слободу. Посебно је указано на обавезу садашњих генерација да историјске чињенице и сећање на учеснике антифашистичке борбе сачувају од заборава и покушаја ревизије прошлости.

Венце су положили и представници Општине Рума, предвођени начелником Општинске управе Николом Ђуричићем, заменицом председника Општине Биљаном Поповић Јовановић и помоћником председника Општине Стеваном Ковачевићем, као и представници борачких организација.

Председник Општинског одбора СУБНОР-а Рума Предраг Вукмирић подсетио је да је овом разменом немачка страна практично признала партизанске јединице као регуларну војску антихитлеровске коалиције. Он је нагласио да се обележавањем овог догађаја чува успомена на храброст предака и борбу за слободу, на којој је изграђена снажна антифашистичка традиција нашег народа.

Скуп код Моста размене завршен је поруком да ће СУБНОР, заједно са локалним самоуправама, борачким удружењима и грађанима, наставити да чува историјску истину и достојно обележава места страдања, отпора и победе над фашизмом.

1. септембар 2026. год.

Обележавању је присуствовала делегација СУБНОР-а АП Војводине, предвођена председником Јовом Барошевчићем, као и представници антифашистичких и борачких организација из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине.

Међу окупљенима су били представници СУБНОР-а АП Војводине, Сремске Митровице, Новог Сада, Беочина и Руме, као и антифашисти из Вуковара, Сребреника, Бијељине,  и Брчко дистрикта. Обележавању су присуствовали и бројни мештани Манђелоса и поштоваоци антифашистичке традиције.

У име домаћина присутне је поздравио председник СУБНОР-а Града Сремска Митровица Рада Корица, нагласивши значај очувања сећања на борце и жртве фашистичког терора.

Председник СУБНОР-а АП Војводине Јово Барошевчић посебно је похвалио истрајност мештана Манђелоса и Сремаца у неговању културе сећања на славну антифашистичку прошлост овог краја. Он је истакао да пркосни Срем има чиме да се поноси када је реч о отпору фашизму и борби за слободу током Другог светског рата.

Барошевчић је подсетио да је народ Срема и пре званичног подизања устанка, на различите начине, водио активну борбу против окупатора. Посебно је указао на страдање становништва Срема, чија је територија током рата била укључена у Независну Државу Хрватску, због чега је српско и друго антифашистички опредељено становништво било изложено масовним злочинима, прогону и терору.

У име Удруге антифашистичких бораца и антифашиста Вуковарско-сријемске жупаније присутне је поздравио Лазо Ђокић. Он је указао на значај заједништва антифашистичких организација и потребу одлучног супротстављања свим појавама повампирења фашизма, националне мржње и историјског ревизионизма.

Манђелос је имао изузетно значајну улогу у стварању, деловању и опстанку Фрушкогорског народноослободилачког партизанског одреда, прве герилске формације у окупираном Срему, који се тада налазио у саставу НДХ.

Члан британске војне мисије Бејзил Дејвидсон оставио је драгоцено сведочанство о Фрушкогорском партизанском одреду. Забележио је да је Одред представљао непосредан израз воље народа за побуном, да су га готово у потпуности чинили сељаци рођени и одрасли у Срему и да је био у свакодневном контакту са народом који га је подржавао, обавештавао, снабдевао и пружао му уточиште. О дубоко народном карактеру покрета сведоче и његове речи: „Нигде није било бољег доказа о суштински народном карактеру партизанског покрета.“

На окупацију, терор и непријатељске одмазде мештани Манђелоса одговарали су још одлучнијом и организованијом борбом. У различитим јединицама Народноослободилачке војске борило се 213 мештана Манђелоса, од којих је 95 погинуло. У фашистичком терору страдале су 183 особе, док су 82 мештана интернирана у логоре. Практично сваки трећи становник Манђелоса положио је живот током Народноослободилачке борбе, због чега ово место с пуним правом носи име села хероја.

Манђелос је дао и два народна хероја – легендарног скојевца Бошка Палковљевића Пинкија и Саву Согића. Њихова имена, као и имена свих бораца и жртава овог места, остају трајно уписана у историју антифашистичке борбе и слободарску традицију Срема.

31. август 2026. год.

Полазећи од Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, СУБНОР Града Новог Сада указује да национално признање борцима не треба да остане само на признавању статуса, већ да треба да се огледа и у конкретним облицима радно-правне, економске и социјалне сигурности.

Закон већ препознаје значај статуса борца у области рада и запошљавања, између осталог и кроз право на приоритет у запошљавању. Иницијативом се предлаже да се направи следећи корак и размотри увођење додатних механизама заштите борца и након заснивања радног односа.

Посебан значај ове иницијативе огледа се у чињеници да је велики број учесника оружаних сукоба деведесетих година и одбране земље 1999. године и даље радно активан. Они су запослени у државним органима, установама и јавним предузећима, али и код приватних послодаваца.

СУБНОР Града Новог Сада зато предлаже да се кроз социјални дијалог и колективно преговарање размотри увођење посебних мера заштите запослених са признатим статусом борца.

Међу предложеним мерама су додатна заштита од престанка радног односа и проглашавања вишком запослених, предност у очувању радног места, заштита од неповољног премештаја, могућност очувања достигнутог нивоа зараде, повољнији услови за остваривање појединих права из радног односа, додатни дани годишњег одмора, као и посебна заштита старијих бораца који се налазе пред остваривањем права на пензију.

Иницијатива се не односи само на јавни сектор. Један од њених кључних циљева јесте проналажење модела да се одговарајући облици заштите, путем гранских и појединачних колективних уговора, обезбеде и борцима који раде код приватних послодаваца.

СУБНОР Града Новог Сада сматра да статус борца, који представља национално признање за учешће у одбрани земље, треба да има одговарајући значај и током радног века лица којем је тај статус признат.

Због тога је предложено да Социјално-економски савет Републике Србије, репрезентативни синдикати и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покрену дијалог о формирању радне групе у којој би учествовали представници надлежног министарства, синдиката, послодаваца и репрезентативних борачких организација.

Задатак радне групе био би да припреми конкретне предлоге одредаба које би се могле уградити у опште, посебне, гранске и појединачне колективне уговоре, како би се права запослених бораца на јаснији и системски начин препознала у области радних односа.

СУБНОР Града Новог Сада изразио је спремност да активно учествује у овом процесу и понуди конкретне предлоге решења.

„Национално признање борцима не треба да остане само декларативно. Оно треба, у границама правног система и реалних могућности, да се огледа и у већој радној, економској и социјалној сигурности људи који су учествовали у одбрани земље.“

Покретањем ове иницијативе СУБНОР Града Новог Сада настоји да питање положаја запослених бораца постане једна од тема будућег социјалног дијалога у Србији и да се, кроз сарадњу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, борачких организација, синдиката и послодаваца, дође до конкретних и применљивих решења.

Циљ је јасан — да признати статус борца има своју стварну вредност и током радног века, без обзира на то да ли је борац запослен у јавном или приватном сектору.

Овом иницијативом СУБНОР Града Новог Сада наставља да се залаже за конкретну и доступну подршку борачкој популацији, препознајући значај сарадње са локалним самоуправама у решавању свакодневних потреба бораца и чланова њихових породица.

Према подацима наведеним у допису, у мају 2026. године на територији општине Сремски Карловци било је евидентирано 39 лица са утврђеним статусом борца, уз могућност да је тај број у међувремену повећан.

Иницијативом је предложено да Општина, у складу са својим надлежностима и буџетским могућностима, размотри различите мере подршке лицима са статусом борца у оквиру могућности саме Општине.

У Иницијативи се указује на законски оквир борачко-инвалидске заштите и Закључак Владе Републике Србије од 12. децембра 2024. године, као подстицај за разматрање додатних мера на локалном нивоу.

Предложене мере захтевају одговарајуће одлуке надлежних органа, процену потребних средстава и сарадњу са установама и пружаоцима услуга.

СУБНОР Града Новог Сада предложио је постепено увођење подршке, почев од мера које су најизводљивије и које могу донети непосредну корист корисницима. Као пример достављен је водич са погодностима које Град Нови Сад обезбеђује лицима са статусом борца, како би се та искуства размотрила и прилагодила условима у Сремским Карловцима.

Покретањем ове иницијативе СУБНОР Града Новог Сада потврђује своју улогу друштвено одговорне организације која, поред неговања културе сећања, активно заступа интересе бораца и њихових породица. Циљ је да друштвено признање њиховог доприноса добије и практичан израз — кроз мање трошкове живота, доступније услуге и бољи положај у заједници.