Током 2026. године навршава се 90 година од избијања Шпанског грађанског рата (1936–1939) – историјског догађаја који је представљао прву велику оружану борбу против надолазећег фашизма у Европи. Овај јубилеј прилика је да се са поштовањем сетимо хиљада добровољаца који су, вођени идејама слободе, правде и међународне солидарности, стали у одбрану Шпанске Републике.

СУБНОР Града Новог Сада обележиће ову значајну годишњицу низом активности – предавањима, изложбама, трибинама, јавним часовима историје, објављивањем пригодних текстова и другим програмима посвећеним очувању културе сећања. Циљ ових активности је да се широј јавности, а посебно младим генерацијама, приближи значај борбе интербригадиста и њихов допринос светској антифашистичкој борби.

Према нама доступним подацима, у Интернационалним бригадама и другим јединицама Републиканске војске борило се 1.775 добровољаца из Југославије, од којих је 595 погинуло на тлу Шпаније, док је 116 шпанских бораца касније положило животе у Народноослободилачкој борби Југославије. Међу добровољцима налазили су се и истакнути борци са простора Војводине, попут Косте Нађа, Петра Драпшина, др Радивоја Увалића и Романа Филипчева (који је касније учествовао и у одбрани Москве 1941. године).

Обележавајући ову годишњицу, СУБНОР Града Новог Сада одаје пошту генерацији која је међу првима препознала опасност фашизма и схватила да неутралност пред злом није гаранција мира, већ често само увод у рат. Њихова спремност да бране слободу далеко од своје домовине представља један од најузвишенијих примера међународне солидарности у савременој историји.

Очување успомене на шпанске добровољце није само дуг према прошлости, већ и обавеза према будућности. Њихова жртва подсећа нас да су мир, слобода, антифашизам и солидарност вредности које морају остати темељ савременог друштва и трајна порука будућим генерацијама.

СУБНОР Града Новог Сада обележиће ову значајну годишњицу низом активности – предавањима, изложбама, трибинама, јавним часовима историје, објављивањем пригодних текстова и другим програмима посвећеним очувању културе сећања. Циљ ових активности је да се широј јавности, а посебно младим генерацијама, приближи значај борбе интербригадиста и њихов допринос светској антифашистичкој борби.

Према нама доступним подацима, у Интернационалним бригадама и другим јединицама Републиканске војске борило се 1.775 добровољаца из Југославије, од којих је 595 погинуло на тлу Шпаније, док је 116 шпанских бораца касније положило животе у Народноослободилачкој борби Југославије. Међу добровољцима налазили су се и истакнути борци са простора Војводине, попут Косте Нађа, Петра Драпшина, др Радивоја Увалића и Романа Филипчева (који је касније учествовао и у одбрани Москве 1941. године).

Обележавајући ову годишњицу, СУБНОР Града Новог Сада одаје пошту генерацији која је међу првима препознала опасност фашизма и схватила да неутралност пред злом није гаранција мира, већ често само увод у рат. Њихова спремност да бране слободу далеко од своје домовине представља један од најузвишенијих примера међународне солидарности у савременој историји.

Очување успомене на шпанске добровољце није само дуг према прошлости, већ и обавеза према будућности. Њихова жртва подсећа нас да су мир, слобода, антифашизам и солидарност вредности које морају остати темељ савременог друштва и трајна порука будућим генерацијама.

Догађају ће присуствовати представници Владе Србије, локалних самоуправа, Удружења која негују традиције ослободилачких ратова, удружења која баштине тековине НОБ-а из земље и региона, представници Дипломатског кора земаља савезника у Другом светском рату.

Цвеће и венци биће положени на Алмашком гробљу – споменик жртвама Априлског рата, на спомен плочу у Иригу испред Српске читаонице,на гроб пилота Михе Клаворе у Иригу на Католичком Гробљу и на спомен плочу погинулим пилотима у Манастиру Крушедол.

Догађају ће присуствавати представници Војске Србије, локалне самоуправе, СУБНОР-а Општине Ириг, Удружења ваздухопловаца Војводине, СУБНОР-а Града Новог Сада и други.

Обележавање Међународног дана сећања на жртве Холокауста у знак сећања на жртве Холокауста, геноцида над европским Јеврејима и другим народима од стране нацистичке Немачке и њених савезника између 1939. и 1945. године у оквиру Хитлерове кампање у оквиру коначног решења јеврејског питања. За датум обележавања је изабран 27. јануар као дан када је Црвена армија ослободила концентрациони логор Аушвиц, где је убијено више од милион и по људи.

Са дубоким поштовањем одајемо почаст милионима недужних жртава нацистичког злочина. Сећање на Холокауст је трајна опомена куда воде мржња, расизам и фашизам — и позив на одговорност да се такво зло никада више не понови.

Чувајући истину и негујући антифашистичке вредности, бранимо достојанство човека и будућност човечанства.

Организатор Јеврејска општина Нови Сад

Полагање цвећа на споменик споменик совјетским  пилотима  Ивану Алимкину, Михаилу Анисимову и  југословенском пилоту Васи Гојковићу који су 18. јуна 1945. године заједно погинули надомак Бачког Брестовца.

Полагање цвећа организује се поводом годишњице рођења пилота Иван Алимкин, хероја СССР-а.

Иван Алимкин је рођен 26. јануара 1923. године у селу Жердеву, Крапивнског округа(тада Шчекинског) Тулске области у Русији. Након завршених педагошких курсева радио је као учитељ у селу Тризново, али је живот Алимкину одредио да уместо сеоског учитеља, постане један од хероја Великог отаџбинског рата у који је отишао са само 18 година. За исказану храброст у обављању задатака, 13. априла 1944. године млађи поручник Алимкин је одликован звањем Хероја Совјетског Савеза.

Учествују амбасада РФ у Србији, локална самоуправа, Удружење ваздухопловаца Војводине и СУБНОР Града Новог Сада.

Нови Сад, Петак, 23. јануар 2026.год.

Годишњица Новосадског покоља 1942.

Споменик „Породица“, Кеј жртава рације, 12 часова

Нови Сад, 21. јануар 2026.год.

Галерија ИК Прометеј, Нови Сад, Светозара Милетића 16, 12 часова

Промоција књиге „Мађари о Србима у Бачкој 1942–1943.“ аутора Ђорђа М. Милошевића 

Мађарско-српски односи у ХХ веку имали су нажалост доста критичних и трагичних страница. Два најгора периода били су догађаји у Првом и у Другом светском рату као и неколико година после. Два суседна народа вековима је раздвајао различит и несродни језик као и различита вера, што је одувек доста утицало и на међусобне односе, стварало неразумевање, које је повремено доводило и до озбиљних сукоба са трагичним последицама. Осим тога и сама чињеница да се ради о два бројно мала народа, доводила их је неминовно у вртлоге догађаја којима су управљале велике силе.

Упркос свему томе одувек су и у једном и у другом народу постојали људи који су уместо ровова градили мостове и тражили путеве разумевања и сарадње два народа. Предуслов за то је пре свега саслушати оног другог и то без предрасуда. И Мађари и Срби имали су доста могућности да читају историчаре из редова својих народа који су се махом или скоро искључиво обраћали једној страни – оној својој, али ретко или нимало нису имали прилике да бар саслушају ону другу страну па макар и не уважили ништа од оног што ће прочитати или чути. Овом књигом жели се, пре свега, допринети управо томе, да читаоци у Србији, и уопште српској јавности, виде „ону другу страну“, начин на који је мађарска јавност видела и види један важан и критичан период српско-мађарске историје, а то су две године Другог светског рата, 1942. и 1943.

О аутору

Ђорђе М. Милошевић рођен је 12. јануара 1970. године у Сомбору где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду и стекао звање професора историје. Краће време се бавио новинарством а радио је и у Културном центру у Сомбору. У периоду 2007. до 2019. године био је просветни радник и радио је у више основних и средњих школа. Заједно са још неколико аутора објавио је 2010. године књигу поезије Додир тишине. Аутор је књиге Избори у Сомбору 1918–1929 коју је 2022. године објавила Градска библиотека „Карло Бијелицки“ у Сомбору. 

Промоција књиге „Сећање на некадашњи Нови Сад“ ће се одржати у Културном центру Кисач, у Кисачу, 16. јануара 2026. у 17 часова.

Књига говори о Новосадском покољу 1942. године, зверском злочину хортијевог режима.