Грозда Гајшин (1920–1941), рођена у Жабљу, у Нови Сад је дошла као ученица. Живела је скромно са болесним братом, издржавајући се од његове радничке плате. У лето 1941. године приступила је Савезу комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), опредељујући се за борбу против окупације и фашизма.

У јесен исте године, заједно са другарицом Наталијом Станков, учествовала је у покушају уништавања немачке књижаре у Новом Саду, чији је излог био украшен великим портретом Адолфа Хитлера. Акција није успела – излог је био оштећен, али није било људских жртава. Недуго потом обе су ухапшене.

Грозда је најпре затворена у злогласном новосадском затвору „Армија“. То место остало је упамћено као једно од најстрашнијих мучилишта мађарске окупационе жандармерије у Бачкој. Управо ту су током 1941. и наредних година сурово мучени припадници Народноослободилачког покрета, Срби, Јевреји и сви противници окупационог режима.

После истраге, Грозда Гајшин је пребачена у затвор у Сегедину. Окружни суд у Сегедину осудио ју је у октобру 1941. године на смрт вешањем. Казна је извршена одмах, у дворишту затвора. Према сведочењу Кларе Фејеш, Грозда је током суђења показала изузетну храброст и достојанство, упркос чињеници да је имала свега двадесет и једну годину.

Сахрањена је на Српском православном гробљу у Сегедину, првобитно у безименом гробу. Тек у време социјалистичке Југославије подигнут јој је скроман надгробни споменик, који су годинама посећивале омладинске делегације и антифашистичке организације. Након политичких промена деведесетих година, споменик је временом запуштен и готово заборављен.

Пре неколико месеци СУБНОР Града Новог Сада обратио се удружењу STROMFELD AURÉL EGYESÜLET са молбом да помогне у проналажењу и уређењу Гроздиног гроба, јер се више није поуздано у каквом је стању. Чланови удружења STROMFELD AURÉL EGYESÜLET су посетили Српско гробље у Сегедину, пронашли споменик и темељно га очистили и уредили. Натпис који је деценијама био готово нечитљив поново је постао видљив, а надгорбни споменик поново је добило достојан изглед.

Овај гест представља пример међународне антифашистичке сарадње и показује да култура сећања не познаје државне границе. Чување успомене на жртве фашизма и борце за слободу остаје заједничка обавеза свих који поштују историјску истину.

Грозда Гајшин је свој живот окончала са само двадесет једном годином, али је својом одлучношћу и жртвом оставила неизбрисив траг у историји Новог Сада и антифашистичког покрета.

Слава Грозди Гајшин и свим борцима који су своје животе положили у борби против фашизма.

Хвала STROMFELD AURÉL EGYESÜLET!

18. јул 2026. год.

Венце су положили представници Општине Стара Пазова и Месне заједнице Војка, СУБНОР-а Општине Стара Пазова, Месне организације СУБНОР-а Војка, СУБНОР-а АП Војводине, СУБНОР-а Града Новог Сада, као и представници Социјалистичке партије Србије Општине Стара Пазова.

„Војачке партизанске ватре“ представљају једну од најдуговечнијих манифестација културе сећања у Срему и од свог настанка никада нису прекидане. Одржавају се у знак сећања на јул 1941. године, када је у Војки донета одлука да се приступи оружаном устанку против окупатора. Војка је током Народноослободилачке борбе дала око 600 бораца, од којих је половина положила животе за слободу, док се друга половина вратила у своје село. Због снажног отпора окупатору, Војка је у том периоду била позната као „мала Москва“.

Посебно место у историји села заузима 20. јул 1942. године, када је испаљена прва војачка устаничка пушка. Борци из Војке учествовали су у саставу Војвођанских бригада, али и других јединица Народноослободилачке војске, укључујући и Шесту источно-босанску бригаду, чији су припадници учествовали у бици на Сутјесци. Из рата је изашло око 70 официра и подофицира, док је око 40 Војчана одликовано за исказану храброст.

На свечаној академији говорили су Благоје Јекић, председник СУБНОР-а Општине Стара Пазова, и Јово Барошевчић, председник СУБНОР-а Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије. Они су истакли да је очување сећања на народноослободилачку борбу и њене тековине трајна обавеза садашњих и будућих генерација.

Јово Барошевчић је у свом обраћању указао на значај одбране антифашистичких вредности у савременом свету, упозоравајући на покушаје ревизије историје и релативизације злочина фашизма. Он је нагласио да је СУБНОР Србије, као државотворна и патриотска организација, дужан да настави борбу за очување мира, слободе, равноправности, правде и права на живот, подсећајући да је у Народноослободилачкој борби живот изгубило више од 300.000 југословенских бораца, међу којима преко 50.000 Војвођана и више од 12.000 бораца из Срема.

У оквиру обележавања, на месном гробљу откривена је спомен-плоча, након чега су положени венци у знак сећања на погинуле борце. Том приликом присутнима се обратио Слободан Милошевић, члан Председништва СУБНОР-а Града Новог Сада, који је подсетио на значај очувања културе сећања и неговања истине о Народноослободилачкој борби.

Обележавање „Војачких партизанских ватри“ још једном је потврдило да су сећање на жртве фашизма, поштовање према борцима Народноослободилачког рата и неговање антифашистичких вредности темељи на којима се граде мир, слобода и одговорност према будућим генерацијама.

Током срдачног сусрета, Паљо Гажо је са гостима поделио успомене на своје ратно искуство. Као седамнаестогодишњак прешао је чамцем Дунав како би се прикључио борби против окупатора и ступио у редове 9. војвођанске ударне бригаде, у чијем саставу је учествовао у завршним операцијама за ослобођење земље.

Приликом извршавања борбених задатака и преласка Дунава код Вуковара, 17. марта 1945. године, тешко је рањен у десну ногу. Ослобођење је дочекао на лечењу у Војној болници у Футогу, где је дочекао и повратак свог оца из мађарског заробљеништва.

Након опоравка наставио је војну службу до 1948. године, када је демобилисан као припадник санитетске службе. По завршетку војне каријере посветио се пољопривреди и пчеларству, а деценијама је био активан и у друштвеном и културном животу словачке заједнице у Бегечу.

Поводом обележавања 80 година ослобођења Бегеча, 2024. године, Паљу Гажу је додељено признање за ратне заслуге, исказану храброст и допринос слободи, као и титула почасног члана Месног одбора Матице словачке у Бегечу.

Представници СУБНОР-а искористили су ову прилику да Паљу Гажу одају дубоко поштовање и захвалност за његов допринос антифашистичкој борби и слободи народа. Разговор са овим ветераном представља драгоцено сведочанство о времену у којем су храброст, солидарност и жртва били темељи борбе за слободу.

СУБНОР АП Војводине наставиће да негује културу сећања и да обилази преостале живе борце Народноослободилачког рата, чувајући њихова сведочанства као трајни део историјског памћења и наслеђа антифашистичке борбе.

11. јул 2026.

СУБНОР Града Новог Сада обележиће ову значајну годишњицу низом активности – предавањима, изложбама, трибинама, јавним часовима историје, објављивањем пригодних текстова и другим програмима посвећеним очувању културе сећања. Циљ ових активности је да се широј јавности, а посебно младим генерацијама, приближи значај борбе интербригадиста и њихов допринос светској антифашистичкој борби.

Према нама доступним подацима, у Интернационалним бригадама и другим јединицама Републиканске војске борило се 1.775 добровољаца из Југославије, од којих је 595 погинуло на тлу Шпаније, док је 116 шпанских бораца касније положило животе у Народноослободилачкој борби Југославије. Међу добровољцима налазили су се и истакнути борци са простора Војводине, попут Косте Нађа, Петра Драпшина, др Радивоја Увалића и Романа Филипчева (који је касније учествовао и у одбрани Москве 1941. године).

Обележавајући ову годишњицу, СУБНОР Града Новог Сада одаје пошту генерацији која је међу првима препознала опасност фашизма и схватила да неутралност пред злом није гаранција мира, већ често само увод у рат. Њихова спремност да бране слободу далеко од своје домовине представља један од најузвишенијих примера међународне солидарности у савременој историји.

Очување успомене на шпанске добровољце није само дуг према прошлости, већ и обавеза према будућности. Њихова жртва подсећа нас да су мир, слобода, антифашизам и солидарност вредности које морају остати темељ савременог друштва и трајна порука будућим генерацијама.

Акција има двоструки значај – прикупљањем пластичних чепова доприноси се очувању животне средине, док се средства остварена њиховом рециклажом користе за набавку медицинских помагала деци са инвалидитетом и сметњама у развоју. Захваљујући великом броју учесника и волонтера, удружење „Чепом до осмеха“ до сада је сакупило више од 1.500 тона пластике и обезбедило помоћ за десетине малишана којима су медицинска помагала неопходна за квалитетнији живот.

Као организација која негује вредности солидарности, хуманости и друштвене одговорности, СУБНОР Града Новог Сада са поносом подржава ову акцију и позива своје чланове, пријатеље и све грађане да се прикључе прикупљању пластичних чепова. И најмањи допринос, када се удружи са хиљадама других, постаје велика помоћ онима којима је најпотребнија.

Учествујући у акцији „Чепом до осмеха“, СУБНОР Града Новог Сада показује да култура солидарности и међусобног помагања представља трајну вредност, али и да брига о природи иде руку под руку са бригом о човеку. Јер само друштво које показује саосећање према својим најмлађим и најосетљивијим члановима може истовремено да развија и одговоран однос према животној средини.

Вођени уверењем да човек који није непријатељ другом човеку неће бити ни непријатељ природи, наставићемо да подржавамо овакве иницијативе, јер сваки прикупљени чеп представља мали корак ка чистијој животној средини и велики корак ка осмеху детета коме је помоћ потребна.

Полагањем венаца и минутом ћутања одата је пошта свим знаним и незнаним борцима који су своје животе положили у борби против фашизма, а простор испред монументалног споменика „Слобода“, једног од најзначајнијих спомен-обележја Народноослободилачке борбе у Србији, још једном је постао место сећања, захвалности и опомене.

Обраћајући се присутнима у име СУБНОР-а Србије и СУБНОР-а Аутономне покрајине Војводине, председник СУБНОР-а АП Војводине Јово Барошевчић подсетио је да ова организација, са више од 80.000 чланова, већ деценијама чува успомену на ослободилачке борбе и вредности антифашизма.

„Окупили смо се испред споменика „Слобода“, немог сведока страдања, буне и отпора, да се поклонимо свима који су своје животе дали за слободу Србије, за част свога народа и за право будућих генерација да живе у миру и достојанству“, поручио је Барошевчић, наглашавајући да је 7. јул 1941. године означио почетак организованог оружаног отпора окупатору под вођством Комунистичке партије Југославије и да је тај датум остао трајни симбол борбе за слободу.

Подсетивши на историјске околности, Барошевчић је истакао да је оружани отпор започео народ који је био изложен окупацији, терору и понижењу, али који је показао да се слобода не добија као поклон већ осваја храброшћу, пожртвовањем и јединством. Подсетио је да је 4. јула 1941. године Политбиро Централног комитета Комунистичке партије Југославије донео одлуку о покретању оружане борбе против окупатора, након чега је уследило формирање партизанских одреда широм Србије. Већ током лета 1941. године устанак је захватио готово читаву земљу, чиме је, како је нагласио, у поробљеној Европи отворен нови фронт борбе против фашизма.

Говорећи о доприносу Народноослободилачког покрета, председник СУБНОР-а АП Војводине подсетио је да су партизанске јединице током рата својим војним победама дале значајан допринос победи савезничке антифашистичке коалиције. Посебно место у том сећању припада Сремском фронту, последњем великом ратишту на овим просторима, чији је пробој означио коначни слом фашистичких снага и ослобођење земље.

„На Сремском фронту живот је дало више од 13.000 српских родољуба, преко хиљаду бораца Црвене армије, као и бројни борци савезничких народа. Њихова жртва није била само војничка победа, већ и морална победа идеје слободе над окупацијом и насиљем“, истакао је Барошевчић.

Подсећајући на огромну цену победе над фашизмом, навео је да је у Народноослободилачкој борби живот изгубило око 1.700.000 људи, од чега више од 307.000 бораца. Подсетио је и на страдања у Јасеновцу, Крагујевцу, Краљеву, Бањици, Јајинцима, Старом сајмишту, као и на битке на Козари, Неретви и Сутјесци, наглашавајући да је сећање на те жртве морална обавеза сваког друштва.

Посебно је упозорио на све чешће покушаје ревизије историје и релативизације злочина почињених током Другог светског рата.

„Фашизам је поражен, али није нестао. Данас се јавља у новим облицима, кроз говор мржње, нетолеранцију, ревизију историје и угрожавање мира. Зато је наша дужност да чувамо истину и преносимо је будућим генерацијама. Сећање није прошлост – оно је залог будућности“, поручио је Барошевчић.

У завршници свог обраћања Јово Барошевчић осврнуо се и на изазове савременог друштва, истичући да се данас воде другачије, али не мање важне борбе – за економски развој, већи ниво образовања и културе, демографску обнову, политичку стабилност и бољи живот свих грађана.

„Не смемо дозволити да нас деле. Домовина се не брани само оружјем, већ и чашћу, поштењем, знањем, радом и васпитањем. Само јединствени можемо градити будућност без мржње и без тутора са стране. Обавеза наше генерације је да потомцима оставимо бољу и снажнију Србију него што смо је наследили“, поручио је председник СУБНОР-а АП Војводине.

У име Покрајинске владе присутнима се обратио покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић. Он је нагласио да ће Покрајинска влада наставити да подржава активности које негују културу сећања и антифашистичке вредности, јер су оне темељ савременог демократског друштва.

Вулетић је подсетио да је Фрушка гора током Другог светског рата била једно од најзначајнијих упоришта Народноослободилачког покрета, а да је Војводина дала више од 60.000 бораца различитих националности који су заједнички стали у одбрану слободе. Истакао је да је очување тог наслеђа заједничка одговорност државе, институција и организација попут СУБНОР-а, које својим радом чувају историјско памћење и вредности антифашизма. Том приликом представници СУБНОР-а АП Војводине уручили су покрајинском секретару повељу за допринос очувању антифашистичких вредности и подршку раду организације.

Свечаност на Иришком венцу још једном је потврдила да је култура сећања неодвојиви део националног идентитета и историјске одговорности. Осамдесет пет година након подизања устанка, поруке упућене са овог скупа биле су јасне – антифашизам није само историјско наслеђе, већ трајно цивилизацијско опредељење, мир је највећа вредност савременог света, а слобода се мора чувати знањем, одговорношћу, јединством и неговањем истине о онима који су је изборили.

Комеморација је завршена полагањем венаца и цвећа испред споменика „Слобода“, уз поруку да су слобода, мир и антифашизам вредности које обавезују садашње и будуће генерације. Учесници скупа још једном су одали почаст свим палим борцима Народноослободилачког рата и свих ослободилачких ратова Србије, истичући да ће њихова жртва остати трајно уписана у историју српског народа и заједничку европску борбу против фашизма.

Поводом обележавања 7. јула – Дана устанка народа Србије против фашизма, на Спомен-гробљу ослободилаца Новог Сада на Новом гробљу положени су венци у знак сећања на борце који су дали животе за слободу. Венце су положили помоћник градоначелника Новог Сада Иван Силер, начелник Јужнобачког управног округа Милан Новаковић, представници Војске Србије, Градског одбора СУБНОР-а Града Новог Сада и Организације резервних војних старешина Града Новог Сада.

Полагањем венаца одата је почаст свим борцима који су учествовали у антифашистичкој борби, уз поруку да сећање на њихову жртву и вредности слободе, мира и антифашизма остају трајна обавеза садашњих и будућих генерација.

СУБНОР Града Новог Сада уједно је присуствовао и централном обележавању Дана устанка у Војводини на Иришком венцу код споменика „Слобода“.

Цвеће и венци положени су и у Кисачу.

Након обраћања званичника – председника Удружења ген. Љубише Диковића, председника СУБНОР-а Општине Ириг Божидар Иванић и председника Општине Ириг, Тихомира Стојаковића  приказан је документарни филм „37. мoтoризoвaнa бригaдa“ у прoдукциjи Вojнoфилмскoг цeнтрa „Зaстaвa филм“. Дoкумeнтaрни филм, рeдитeљa Maркa Кaмeницe и снимaтeљa Mиркa Лукaнoвићa, нaстao je у сaрaдњи сa припaдницимa тe слaвнe 37. мoтoризoвaнe бригaдe. Свeдoчaнствa бoрaцa oсликaвajу aспeктe рaдa, бoрбe и дeшaвaњa у њихoвoj зoни дejствa 1999. године.

Током НАТО агресије, 37. моторизована бригада изгубила је 60 својих јунака, а 186 их је рањено. У знак сећања на њих, припадници 37. моторизоване бригаде подигли су 16. јуна 2000. године меморијални споменик „Херојима 37. моторизоване бригаде” у касарни у Рашки.

Положени су и венци на споменик борцима НОР-а у Врднику.

Скупу су поред сродних удружења присуствовале и делегације: СУБНОР-а АП Војводине; СУБНОР-а Града Новог Сада, СУБНОР-а Општине Шид, СУБНОР-а Општине Рума, СУБНОР-а Општине Инђија; СУБНОР-а Општине Стара Пазова-Срем, СУБНОР-а Општине Беочин и СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак.

28. јун 2026.године

Тим поводом венце је поред осталих делегација положила делегација СУБНОР-а Града Ноовг Сада – МУ „Коста Нађ“ Петроварадин.

Окупљене је поздравио почасни председник Општинског одбора СУБНОР-а Богатић Миољуб Јосиповић.

ГЛУШЦИ, „Спомен-комплекс Бубања“

29. јун 2026. године

Скуп је окупио бројне потомке, поштоваоце и чуваре традиција Козаре, као и представнике борачких, ветеранских и друштвених организација из Србије и региона.

Присутне су поздравили председник Удружења Миле Мисирача, др Рајко Срдић, председник Удружења Козарчана у Београду, Михајло Вујасин, председник СУБНОР-а Града Новог Сада и Јово Барошевчић, председник СУБНОР-а АП Војводине. Они су у својим обраћањима истакли значај очувања историјског памћења, неговања слободарских традиција и преношења вредности антифашистичке борбе на млађе генерације.

Председник Јово Барошевчић овом прилико Удружењу Козарчана у Београду уручи уручио је Повељу СУБНОР-а АП Војводине за дугогодишњи допринос очувању традиције, историјског наслеђа и сећања на Козарачку епопеју 1942. и за несебичан рад на јачању заједништва и сарадње међу потомцима херојске Козаре.

13. јун 2026.