Председник ОРВС Града Новог Сада, генерал-потпуковник у пензији Ђокица Петровић, осврнуо се на резултате рада Организације и подршку коју она има у реализацији својих програмских активности. „С поносом истичем да ова Организација има примерене услове за реализацију својих програмских задатака. Све што смо нашим плановима и програмима планирали за прошлу и ову годину, уз помоћ Министарства одбране, Војске и Града Новог Сада, у потпуности смо реализовали. Нема молбе нити захтева за помоћ и подршку, а да поменути субјекти нису позитивно реаговали у најкраћем времену“ – рекао је Петровић.

Свечаност је била прилика и да се појединцима и организацијама који су својим ангажовањем допринели раду и остваривању програмских циљева резервних војних старешина уруче признања.

Председник Савеза организација резервних војних старешина Србије, бригадни генерал у пензији Синиша Кресовић, уручио је новосадској Организацији захвалницу за изузетне резултате у раду.

У радном делу седнице начелник Штаба 1. бригаде Копнене војске, потпуковник Бојан Лакановић, одржао је предавање о Копненој војсци Војске Србије.

Свечано-радној седници присуствовали су и представници СУБНОР-а АП Војводине, СУБНОР-а Града Новог Сада и Удружења ваздухопловаца Војводине, чиме је још једном потврђена сарадња организација које негују војничке и слободарске традиције, културу сећања и поштовање према ветеранима.

Обележавање Дана резервних војних старешина било је прилика да се сумирају резултати досадашњег рада, ода признање заслужним члановима и сарадницима и истакне значај даљег очувања традиција и јачања сарадње са Војском Србије, државним институцијама и борачким организацијама.

12. септембар 2026. год.

Полазећи од Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, СУБНОР Града Новог Сада указује да национално признање борцима не треба да остане само на признавању статуса, већ да треба да се огледа и у конкретним облицима радно-правне, економске и социјалне сигурности.

Закон већ препознаје значај статуса борца у области рада и запошљавања, између осталог и кроз право на приоритет у запошљавању. Иницијативом се предлаже да се направи следећи корак и размотри увођење додатних механизама заштите борца и након заснивања радног односа.

Посебан значај ове иницијативе огледа се у чињеници да је велики број учесника оружаних сукоба деведесетих година и одбране земље 1999. године и даље радно активан. Они су запослени у државним органима, установама и јавним предузећима, али и код приватних послодаваца.

СУБНОР Града Новог Сада зато предлаже да се кроз социјални дијалог и колективно преговарање размотри увођење посебних мера заштите запослених са признатим статусом борца.

Међу предложеним мерама су додатна заштита од престанка радног односа и проглашавања вишком запослених, предност у очувању радног места, заштита од неповољног премештаја, могућност очувања достигнутог нивоа зараде, повољнији услови за остваривање појединих права из радног односа, додатни дани годишњег одмора, као и посебна заштита старијих бораца који се налазе пред остваривањем права на пензију.

Иницијатива се не односи само на јавни сектор. Један од њених кључних циљева јесте проналажење модела да се одговарајући облици заштите, путем гранских и појединачних колективних уговора, обезбеде и борцима који раде код приватних послодаваца.

СУБНОР Града Новог Сада сматра да статус борца, који представља национално признање за учешће у одбрани земље, треба да има одговарајући значај и током радног века лица којем је тај статус признат.

Због тога је предложено да Социјално-економски савет Републике Србије, репрезентативни синдикати и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покрену дијалог о формирању радне групе у којој би учествовали представници надлежног министарства, синдиката, послодаваца и репрезентативних борачких организација.

Задатак радне групе био би да припреми конкретне предлоге одредаба које би се могле уградити у опште, посебне, гранске и појединачне колективне уговоре, како би се права запослених бораца на јаснији и системски начин препознала у области радних односа.

СУБНОР Града Новог Сада изразио је спремност да активно учествује у овом процесу и понуди конкретне предлоге решења.

„Национално признање борцима не треба да остане само декларативно. Оно треба, у границама правног система и реалних могућности, да се огледа и у већој радној, економској и социјалној сигурности људи који су учествовали у одбрани земље.“

Покретањем ове иницијативе СУБНОР Града Новог Сада настоји да питање положаја запослених бораца постане једна од тема будућег социјалног дијалога у Србији и да се, кроз сарадњу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, борачких организација, синдиката и послодаваца, дође до конкретних и применљивих решења.

Циљ је јасан — да признати статус борца има своју стварну вредност и током радног века, без обзира на то да ли је борац запослен у јавном или приватном сектору.

Овом иницијативом СУБНОР Града Новог Сада наставља да се залаже за конкретну и доступну подршку борачкој популацији, препознајући значај сарадње са локалним самоуправама у решавању свакодневних потреба бораца и чланова њихових породица.

Према подацима наведеним у допису, у мају 2026. године на територији општине Сремски Карловци било је евидентирано 39 лица са утврђеним статусом борца, уз могућност да је тај број у међувремену повећан.

Иницијативом је предложено да Општина, у складу са својим надлежностима и буџетским могућностима, размотри различите мере подршке лицима са статусом борца у оквиру могућности саме Општине.

У Иницијативи се указује на законски оквир борачко-инвалидске заштите и Закључак Владе Републике Србије од 12. децембра 2024. године, као подстицај за разматрање додатних мера на локалном нивоу.

Предложене мере захтевају одговарајуће одлуке надлежних органа, процену потребних средстава и сарадњу са установама и пружаоцима услуга.

СУБНОР Града Новог Сада предложио је постепено увођење подршке, почев од мера које су најизводљивије и које могу донети непосредну корист корисницима. Као пример достављен је водич са погодностима које Град Нови Сад обезбеђује лицима са статусом борца, како би се та искуства размотрила и прилагодила условима у Сремским Карловцима.

Покретањем ове иницијативе СУБНОР Града Новог Сада потврђује своју улогу друштвено одговорне организације која, поред неговања културе сећања, активно заступа интересе бораца и њихових породица. Циљ је да друштвено признање њиховог доприноса добије и практичан израз — кроз мање трошкове живота, доступније услуге и бољи положај у заједници.

Циљ ове мере је побољшање положаја деце из социјално угрожених породица, њихово укључивање у образовни систем, подршка редовном похађању наставе и смањење ризика од раног напуштања школовања.

Право на новчану помоћ могу остварити породице за децу од првог до осмог разреда основне школе, која имају пребивалиште на територији Града Новог Сада и чији један од родитеља има утврђен статус борца.

За школску 2026/2027. годину обезбеђено је по 8.000 динара за 1.500 деце, односно укупно 12.000.000 динара из буџета Града Новог Сада.

Захтеви за остваривање права на новчану помоћ подносе се од 1. септембра до 30. новембра 2026. године.

Захтев се подноси Центру за социјални рад Града Новог Сада, уз одговарајућу документацију којом се доказује припадност корисничкој групи.

Иницијатива је упућена Покрајинском секретаријату за здравство и др Милану Попову, потпредседнику Покрајинске владе и покрајинском секретару за здравство, са предлогом да се размотре конкретне мере којима би се унапредио положај бораца приликом коришћења здравствене заштите.

СУБНОР Града Новог Сада указује да за овакву иницијативу постоји основ у Закону о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, који међу правима препознаје здравствену заштиту и друга права у вези са њеним остваривањем. Закон истовремено оставља могућност аутономној покрајини да утврђује друга права, већи обим постојећих права и повољније услове за њихово остваривање.

Посебно значајан основ представља Акциони план Покрајинске владе за побољшање положаја ратних ветерана, који изричито препознаје потребу за обезбеђењем приоритета при коришћењу здравствене заштите, као и приоритет приликом одређених лабораторијских прегледа. Акциони план истовремено указује на проблем неуједначене праксе у спровођењу мера за побољшање положаја ратних ветерана и предвиђа доношење аката о повластицама у области здравства.

Полазећи од тога, СУБНОР Града Новог Сада предложио је да се размотри успостављање јединственијег система погодности за лица која поседују борачку легитимацију.

Предложене мере обухватају, између осталог, олакшано и приоритетно заказивање специјалистичких и дијагностичких прегледа, приоритет приликом пријема и обављања заказаних прегледа када медицински критеријуми то дозвољавају, лакше заказивање за старије и теже покретне борце, као и јасно препознавање борачке легитимације као доказа за коришћење утврђених погодности.

Циљ иницијативе није нарушавање медицинских критеријума хитности нити права других пацијената, већ да се у ситуацијама истог или упоредивог степена медицинске хитности омогући одговарајући приоритет лицима са признатим статусом борца.

Ово питање је посебно важно због старосне структуре борачке популације. За многе борце дуго чекање, сложене процедуре заказивања и потреба за вишеструким доласцима у здравствене установе представљају озбиљно оптерећење. Због тога би једноставније заказивање и уједначена примена погодности у здравственим установама имали веома конкретан значај за њихов свакодневни живот.

„Брига о борцима не сме се завршити признавањем статуса и издавањем борачке легитимације. Друштвено признање треба да буде видљиво и у свакодневном животу, посебно тамо где је нашим најстаријим саборцима помоћ најпотребнија – у остваривању здравствене заштите.“

СУБНОР Града Новог Сада сматра да би уједначавање поступања здравствених установа и конкретизација већ предвиђених мера представљали значајан корак у остваривању друштвене бриге о борачкој популацији.

Покретањем ове иницијативе СУБНОР Града Новог Сада наставља да, поред неговања традиција ослободилачких ратова, антифашизма и културе сећања, активно делује на заштити права и побољшању квалитета живота бораца и других категорија које окупља и заступа.

СУБНОР Града Новог Сада очекује да иницијатива буде размотрена у сарадњи са надлежним покрајинским органима и здравственим установама, са циљем проналажења законски и организационо одрживог модела који ће борцима омогућити лакши приступ здравственој заштити.

Брига о онима који су бранили своју земљу није само питање прошлости и сећања – она је обавеза друштва данас.

Током 2026. године навршава се 90 година од избијања Шпанског грађанског рата (1936–1939) – историјског догађаја који је представљао прву велику оружану борбу против надолазећег фашизма у Европи. Овај јубилеј прилика је да се са поштовањем сетимо хиљада добровољаца који су, вођени идејама слободе, правде и међународне солидарности, стали у одбрану Шпанске Републике.

СУБНОР Града Новог Сада обележиће ову значајну годишњицу низом активности – предавањима, изложбама, трибинама, јавним часовима историје, објављивањем пригодних текстова и другим програмима посвећеним очувању културе сећања. Циљ ових активности је да се широј јавности, а посебно младим генерацијама, приближи значај борбе интербригадиста и њихов допринос светској антифашистичкој борби.

Према нама доступним подацима, у Интернационалним бригадама и другим јединицама Републиканске војске борило се 1.775 добровољаца из Југославије, од којих је 595 погинуло на тлу Шпаније, док је 116 шпанских бораца касније положило животе у Народноослободилачкој борби Југославије. Међу добровољцима налазили су се и истакнути борци са простора Војводине, попут Косте Нађа, Петра Драпшина, др Радивоја Увалића и Романа Филипчева (који је касније учествовао и у одбрани Москве 1941. године).

Обележавајући ову годишњицу, СУБНОР Града Новог Сада одаје пошту генерацији која је међу првима препознала опасност фашизма и схватила да неутралност пред злом није гаранција мира, већ често само увод у рат. Њихова спремност да бране слободу далеко од своје домовине представља један од најузвишенијих примера међународне солидарности у савременој историји.

Очување успомене на шпанске добровољце није само дуг према прошлости, већ и обавеза према будућности. Њихова жртва подсећа нас да су мир, слобода, антифашизам и солидарност вредности које морају остати темељ савременог друштва и трајна порука будућим генерацијама.

Грозда Гајшин (1920–1941), рођена у Жабљу, у Нови Сад је дошла као ученица. Живела је скромно са болесним братом, издржавајући се од његове радничке плате. У лето 1941. године приступила је Савезу комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), опредељујући се за борбу против окупације и фашизма.

У јесен исте године, заједно са другарицом Наталијом Станков, учествовала је у покушају уништавања немачке књижаре у Новом Саду, чији је излог био украшен великим портретом Адолфа Хитлера. Акција није успела – излог је био оштећен, али није било људских жртава. Недуго потом обе су ухапшене.

Грозда је најпре затворена у злогласном новосадском затвору „Армија“. То место остало је упамћено као једно од најстрашнијих мучилишта мађарске окупационе жандармерије у Бачкој. Управо ту су током 1941. и наредних година сурово мучени припадници Народноослободилачког покрета, Срби, Јевреји и сви противници окупационог режима.

После истраге, Грозда Гајшин је пребачена у затвор у Сегедину. Окружни суд у Сегедину осудио ју је у октобру 1941. године на смрт вешањем. Казна је извршена одмах, у дворишту затвора. Према сведочењу Кларе Фејеш, Грозда је током суђења показала изузетну храброст и достојанство, упркос чињеници да је имала свега двадесет и једну годину.

Сахрањена је на Српском православном гробљу у Сегедину, првобитно у безименом гробу. Тек у време социјалистичке Југославије подигнут јој је скроман надгробни споменик, који су годинама посећивале омладинске делегације и антифашистичке организације. Након политичких промена деведесетих година, споменик је временом запуштен и готово заборављен.

Пре неколико месеци СУБНОР Града Новог Сада обратио се удружењу STROMFELD AURÉL EGYESÜLET са молбом да помогне у проналажењу и уређењу Гроздиног гроба, јер се више није поуздано у каквом је стању. Чланови удружења STROMFELD AURÉL EGYESÜLET су посетили Српско гробље у Сегедину, пронашли споменик и темељно га очистили и уредили. Натпис који је деценијама био готово нечитљив поново је постао видљив, а надгорбни споменик поново је добило достојан изглед.

Овај гест представља пример међународне антифашистичке сарадње и показује да култура сећања не познаје државне границе. Чување успомене на жртве фашизма и борце за слободу остаје заједничка обавеза свих који поштују историјску истину.

Грозда Гајшин је свој живот окончала са само двадесет једном годином, али је својом одлучношћу и жртвом оставила неизбрисив траг у историји Новог Сада и антифашистичког покрета.

Слава Грозди Гајшин и свим борцима који су своје животе положили у борби против фашизма.

Хвала STROMFELD AURÉL EGYESÜLET!

18. јул 2026. год.

СУБНОР Града Новог Сада обележиће ову значајну годишњицу низом активности – предавањима, изложбама, трибинама, јавним часовима историје, објављивањем пригодних текстова и другим програмима посвећеним очувању културе сећања. Циљ ових активности је да се широј јавности, а посебно младим генерацијама, приближи значај борбе интербригадиста и њихов допринос светској антифашистичкој борби.

Према нама доступним подацима, у Интернационалним бригадама и другим јединицама Републиканске војске борило се 1.775 добровољаца из Југославије, од којих је 595 погинуло на тлу Шпаније, док је 116 шпанских бораца касније положило животе у Народноослободилачкој борби Југославије. Међу добровољцима налазили су се и истакнути борци са простора Војводине, попут Косте Нађа, Петра Драпшина, др Радивоја Увалића и Романа Филипчева (који је касније учествовао и у одбрани Москве 1941. године).

Обележавајући ову годишњицу, СУБНОР Града Новог Сада одаје пошту генерацији која је међу првима препознала опасност фашизма и схватила да неутралност пред злом није гаранција мира, већ често само увод у рат. Њихова спремност да бране слободу далеко од своје домовине представља један од најузвишенијих примера међународне солидарности у савременој историји.

Очување успомене на шпанске добровољце није само дуг према прошлости, већ и обавеза према будућности. Њихова жртва подсећа нас да су мир, слобода, антифашизам и солидарност вредности које морају остати темељ савременог друштва и трајна порука будућим генерацијама.

Акција има двоструки значај – прикупљањем пластичних чепова доприноси се очувању животне средине, док се средства остварена њиховом рециклажом користе за набавку медицинских помагала деци са инвалидитетом и сметњама у развоју. Захваљујући великом броју учесника и волонтера, удружење „Чепом до осмеха“ до сада је сакупило више од 1.500 тона пластике и обезбедило помоћ за десетине малишана којима су медицинска помагала неопходна за квалитетнији живот.

Као организација која негује вредности солидарности, хуманости и друштвене одговорности, СУБНОР Града Новог Сада са поносом подржава ову акцију и позива своје чланове, пријатеље и све грађане да се прикључе прикупљању пластичних чепова. И најмањи допринос, када се удружи са хиљадама других, постаје велика помоћ онима којима је најпотребнија.

Учествујући у акцији „Чепом до осмеха“, СУБНОР Града Новог Сада показује да култура солидарности и међусобног помагања представља трајну вредност, али и да брига о природи иде руку под руку са бригом о човеку. Јер само друштво које показује саосећање према својим најмлађим и најосетљивијим члановима може истовремено да развија и одговоран однос према животној средини.

Вођени уверењем да човек који није непријатељ другом човеку неће бити ни непријатељ природи, наставићемо да подржавамо овакве иницијативе, јер сваки прикупљени чеп представља мали корак ка чистијој животној средини и велики корак ка осмеху детета коме је помоћ потребна.

Полагањем венаца и минутом ћутања одата је пошта свим знаним и незнаним борцима који су своје животе положили у борби против фашизма, а простор испред монументалног споменика „Слобода“, једног од најзначајнијих спомен-обележја Народноослободилачке борбе у Србији, још једном је постао место сећања, захвалности и опомене.

Обраћајући се присутнима у име СУБНОР-а Србије и СУБНОР-а Аутономне покрајине Војводине, председник СУБНОР-а АП Војводине Јово Барошевчић подсетио је да ова организација, са више од 80.000 чланова, већ деценијама чува успомену на ослободилачке борбе и вредности антифашизма.

„Окупили смо се испред споменика „Слобода“, немог сведока страдања, буне и отпора, да се поклонимо свима који су своје животе дали за слободу Србије, за част свога народа и за право будућих генерација да живе у миру и достојанству“, поручио је Барошевчић, наглашавајући да је 7. јул 1941. године означио почетак организованог оружаног отпора окупатору под вођством Комунистичке партије Југославије и да је тај датум остао трајни симбол борбе за слободу.

Подсетивши на историјске околности, Барошевчић је истакао да је оружани отпор започео народ који је био изложен окупацији, терору и понижењу, али који је показао да се слобода не добија као поклон већ осваја храброшћу, пожртвовањем и јединством. Подсетио је да је 4. јула 1941. године Политбиро Централног комитета Комунистичке партије Југославије донео одлуку о покретању оружане борбе против окупатора, након чега је уследило формирање партизанских одреда широм Србије. Већ током лета 1941. године устанак је захватио готово читаву земљу, чиме је, како је нагласио, у поробљеној Европи отворен нови фронт борбе против фашизма.

Говорећи о доприносу Народноослободилачког покрета, председник СУБНОР-а АП Војводине подсетио је да су партизанске јединице током рата својим војним победама дале значајан допринос победи савезничке антифашистичке коалиције. Посебно место у том сећању припада Сремском фронту, последњем великом ратишту на овим просторима, чији је пробој означио коначни слом фашистичких снага и ослобођење земље.

„На Сремском фронту живот је дало више од 13.000 српских родољуба, преко хиљаду бораца Црвене армије, као и бројни борци савезничких народа. Њихова жртва није била само војничка победа, већ и морална победа идеје слободе над окупацијом и насиљем“, истакао је Барошевчић.

Подсећајући на огромну цену победе над фашизмом, навео је да је у Народноослободилачкој борби живот изгубило око 1.700.000 људи, од чега више од 307.000 бораца. Подсетио је и на страдања у Јасеновцу, Крагујевцу, Краљеву, Бањици, Јајинцима, Старом сајмишту, као и на битке на Козари, Неретви и Сутјесци, наглашавајући да је сећање на те жртве морална обавеза сваког друштва.

Посебно је упозорио на све чешће покушаје ревизије историје и релативизације злочина почињених током Другог светског рата.

„Фашизам је поражен, али није нестао. Данас се јавља у новим облицима, кроз говор мржње, нетолеранцију, ревизију историје и угрожавање мира. Зато је наша дужност да чувамо истину и преносимо је будућим генерацијама. Сећање није прошлост – оно је залог будућности“, поручио је Барошевчић.

У завршници свог обраћања Јово Барошевчић осврнуо се и на изазове савременог друштва, истичући да се данас воде другачије, али не мање важне борбе – за економски развој, већи ниво образовања и културе, демографску обнову, политичку стабилност и бољи живот свих грађана.

„Не смемо дозволити да нас деле. Домовина се не брани само оружјем, већ и чашћу, поштењем, знањем, радом и васпитањем. Само јединствени можемо градити будућност без мржње и без тутора са стране. Обавеза наше генерације је да потомцима оставимо бољу и снажнију Србију него што смо је наследили“, поручио је председник СУБНОР-а АП Војводине.

У име Покрајинске владе присутнима се обратио покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић. Он је нагласио да ће Покрајинска влада наставити да подржава активности које негују културу сећања и антифашистичке вредности, јер су оне темељ савременог демократског друштва.

Вулетић је подсетио да је Фрушка гора током Другог светског рата била једно од најзначајнијих упоришта Народноослободилачког покрета, а да је Војводина дала више од 60.000 бораца различитих националности који су заједнички стали у одбрану слободе. Истакао је да је очување тог наслеђа заједничка одговорност државе, институција и организација попут СУБНОР-а, које својим радом чувају историјско памћење и вредности антифашизма. Том приликом представници СУБНОР-а АП Војводине уручили су покрајинском секретару повељу за допринос очувању антифашистичких вредности и подршку раду организације.

Свечаност на Иришком венцу још једном је потврдила да је култура сећања неодвојиви део националног идентитета и историјске одговорности. Осамдесет пет година након подизања устанка, поруке упућене са овог скупа биле су јасне – антифашизам није само историјско наслеђе, већ трајно цивилизацијско опредељење, мир је највећа вредност савременог света, а слобода се мора чувати знањем, одговорношћу, јединством и неговањем истине о онима који су је изборили.

Комеморација је завршена полагањем венаца и цвећа испред споменика „Слобода“, уз поруку да су слобода, мир и антифашизам вредности које обавезују садашње и будуће генерације. Учесници скупа још једном су одали почаст свим палим борцима Народноослободилачког рата и свих ослободилачких ратова Србије, истичући да ће њихова жртва остати трајно уписана у историју српског народа и заједничку европску борбу против фашизма.