Грозда Гајшин (1920–1941), рођена у Жабљу, у Нови Сад је дошла као ученица. Живела је скромно са болесним братом, издржавајући се од његове радничке плате. У лето 1941. године приступила је Савезу комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), опредељујући се за борбу против окупације и фашизма.

У јесен исте године, заједно са другарицом Наталијом Станков, учествовала је у покушају уништавања немачке књижаре у Новом Саду, чији је излог био украшен великим портретом Адолфа Хитлера. Акција није успела – излог је био оштећен, али није било људских жртава. Недуго потом обе су ухапшене.

Грозда је најпре затворена у злогласном новосадском затвору „Армија“. То место остало је упамћено као једно од најстрашнијих мучилишта мађарске окупационе жандармерије у Бачкој. Управо ту су током 1941. и наредних година сурово мучени припадници Народноослободилачког покрета, Срби, Јевреји и сви противници окупационог режима.

После истраге, Грозда Гајшин је пребачена у затвор у Сегедину. Окружни суд у Сегедину осудио ју је у октобру 1941. године на смрт вешањем. Казна је извршена одмах, у дворишту затвора. Према сведочењу Кларе Фејеш, Грозда је током суђења показала изузетну храброст и достојанство, упркос чињеници да је имала свега двадесет и једну годину.

Сахрањена је на Српском православном гробљу у Сегедину, првобитно у безименом гробу. Тек у време социјалистичке Југославије подигнут јој је скроман надгробни споменик, који су годинама посећивале омладинске делегације и антифашистичке организације. Након политичких промена деведесетих година, споменик је временом запуштен и готово заборављен.

Пре неколико месеци СУБНОР Града Новог Сада обратио се удружењу STROMFELD AURÉL EGYESÜLET са молбом да помогне у проналажењу и уређењу Гроздиног гроба, јер се више није поуздано у каквом је стању. Чланови удружења STROMFELD AURÉL EGYESÜLET су посетили Српско гробље у Сегедину, пронашли споменик и темељно га очистили и уредили. Натпис који је деценијама био готово нечитљив поново је постао видљив, а надгорбни споменик поново је добило достојан изглед.

Овај гест представља пример међународне антифашистичке сарадње и показује да култура сећања не познаје државне границе. Чување успомене на жртве фашизма и борце за слободу остаје заједничка обавеза свих који поштују историјску истину.

Грозда Гајшин је свој живот окончала са само двадесет једном годином, али је својом одлучношћу и жртвом оставила неизбрисив траг у историји Новог Сада и антифашистичког покрета.

Слава Грозди Гајшин и свим борцима који су своје животе положили у борби против фашизма.

Хвала STROMFELD AURÉL EGYESÜLET!

18. јул 2026. год.