Јамена је током Другог светског рата доживела једну од најтежих трагедија у својој историји. Од око 3.000 становника, колико је село имало уочи рата, живот је изгубило чак 1.478 мештана, због чега је његово становништво готово преполовљено.

Посебно трагично место у историји Јамене заузима 8. септембар 1942. године, када су усташке власти Независне Државе Хрватске спровеле масовно хапшење и одвођење мештана. У логор смрти Јасеновац тада су одведени Срби и Роми из Јамене, а 409 њих је страдало.

Обележавање годишњице започело је полагањем венаца и цвећа у Саву, у знак сећања на страдале, док је у сеоском храму служена литургија. Централни комеморативни скуп одржан је код Споменика жртвама НОР-а и фашистичког и усташког терора у центру Јамене, где је служено опело и положени су венци.

Пошту жртвама одале су бројне делегације борачких организација. Венце су, између осталих, положиле делегације СУБНОР-а Србије, предвођена председником генералом Љубишом Диковићем, СУБНОР-а АП Војводине, на челу са председником Јовом Барошевчићем, СУБНОР-а Шумадије и Крагујевца, као и представници борачких организација из Бијељине, Вуковара, Адашевца, Новог Сада, Ужица, Шида и Пећинаца, Удружење ваздухопловаца Војводине, представници Месне заједнице Јамена и потомци страдалих.

О трагичним догађајима и страдању становника Јамене говорио је Цветко Ракић, подсетивши присутне на тешке дане окупације и погром који је извршен над српским и ромским становништвом.

Председник СУБНОР-а Србије генерал Љубиша Диковић указао је на значај очувања историјског памћења и преношења истине о страдању будућим генерацијама.

„Заборав је велико зло и грехота. Ако заборавимо, као да и не постојимо“, поручио је генерал Диковић, подсећајући на Јасеновац, Јамену, Крагујевац и бројна друга стратишта српског народа у Другом светском рату.

Посебан допринос обележавању дали су ученици подручног одељења ОШ „Филип Вишњић“ Моровић у Јамени. Они су извели пригодан рецитал посвећен јасеновачким жртвама и положили цвеће на споменик, чиме је послата важна порука да се култура сећања преноси и на млађе генерације.

Учешће ученика у комеморацији имало је посебну симболику – да сећање на невино страдале не остане само обавеза њихових потомака и борачких организација, већ да постане део трајног историјског памћења нових генерација.

Јамена својим страдањем заузима посебно место на мапи стратишта Срема у Другом светском рату. Скоро половина њених становника изгубила је живот током ратних година, остављајући обавезу потомцима да чувају имена жртава и истину о њиховом страдању.

СУБНОР ће наставити да негује културу сећања, чува успомену на жртве фашизма и усташког терора и преноси историјску истину генерацијама које долазе.

8. септембар 2026. год.

Венце су положили представници Општине Стара Пазова и Месне заједнице Војка, СУБНОР-а Општине Стара Пазова, Месне организације СУБНОР-а Војка, СУБНОР-а АП Војводине, СУБНОР-а Града Новог Сада, као и представници Социјалистичке партије Србије Општине Стара Пазова.

„Војачке партизанске ватре“ представљају једну од најдуговечнијих манифестација културе сећања у Срему и од свог настанка никада нису прекидане. Одржавају се у знак сећања на јул 1941. године, када је у Војки донета одлука да се приступи оружаном устанку против окупатора. Војка је током Народноослободилачке борбе дала око 600 бораца, од којих је половина положила животе за слободу, док се друга половина вратила у своје село. Због снажног отпора окупатору, Војка је у том периоду била позната као „мала Москва“.

Посебно место у историји села заузима 20. јул 1942. године, када је испаљена прва војачка устаничка пушка. Борци из Војке учествовали су у саставу Војвођанских бригада, али и других јединица Народноослободилачке војске, укључујући и Шесту источно-босанску бригаду, чији су припадници учествовали у бици на Сутјесци. Из рата је изашло око 70 официра и подофицира, док је око 40 Војчана одликовано за исказану храброст.

На свечаној академији говорили су Благоје Јекић, председник СУБНОР-а Општине Стара Пазова, и Јово Барошевчић, председник СУБНОР-а Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије. Они су истакли да је очување сећања на народноослободилачку борбу и њене тековине трајна обавеза садашњих и будућих генерација.

Јово Барошевчић је у свом обраћању указао на значај одбране антифашистичких вредности у савременом свету, упозоравајући на покушаје ревизије историје и релативизације злочина фашизма. Он је нагласио да је СУБНОР Србије, као државотворна и патриотска организација, дужан да настави борбу за очување мира, слободе, равноправности, правде и права на живот, подсећајући да је у Народноослободилачкој борби живот изгубило више од 300.000 југословенских бораца, међу којима преко 50.000 Војвођана и више од 12.000 бораца из Срема.

У оквиру обележавања, на месном гробљу откривена је спомен-плоча, након чега су положени венци у знак сећања на погинуле борце. Том приликом присутнима се обратио Слободан Милошевић, члан Председништва СУБНОР-а Града Новог Сада, који је подсетио на значај очувања културе сећања и неговања истине о Народноослободилачкој борби.

Обележавање „Војачких партизанских ватри“ још једном је потврдило да су сећање на жртве фашизма, поштовање према борцима Народноослободилачког рата и неговање антифашистичких вредности темељи на којима се граде мир, слобода и одговорност према будућим генерацијама.