Усмено предање које је деценијама чувано међу мештанима Сусека, а које је „изашло“ на светлост дана захваљујући Меланији Крстић, председници СУБНОР-а Општине Беочин и ангажовању портала Братство открило је и лоцирало могућу гробницу совјетских војника што је коначно и потврђено. Кључни искорак у истраживању направљен је захваљујући  Дарји Алексејевној Виноградовој, војном генеалошком истраживачу из Москве која је дошла до свих имена припадника Црвене армије сахрањених на партизанској парцели у Сусеку. На основу архивске грађе, реконструисан је не само списак имена, већ и њихова војна припадност, околности рањавања и места сахране.

Највећи број сахрањених био је у саставу 52. стрељачке дивизије, 68. стрељачког корпуса, 57. армије, 3. украјинског фронта, и то из 429. стрељачког пука. У оквиру исте дивизије деловао је и 1028. артиљеријски пук, чији је један припадник такође сахрањен у Сусеку. Међу страдалима је био и припадник 405. самосталног ловачко-противтенковског дивизиона. Део војника припадао је и 223. стрељачкој дивизији, 68. стрељачког корпуса 3. украјинског фронта, односно њеном: 818. артиљеријском пуку. Посебно је значајно присуство војника из казнених јединица 57. армије: 154. самосталне казнене чете.

По први пут у српској јавности портал Братство пренео је имена 21 војника који су сахрањени у Сусеку. Они су: Гаврило Корнејевич Галагоц, Иван Игњатијевич Дибин, Савелије Захарович Калиушко, Трофим Васиљевич Карпец, Мојсије Иванович Лисученко, Жаксибек Манарбаев и Андреј Алексејевич Маракуца. Списак обухвата и Павла Савељевича Љашченка, Михаила Ивановича Порохова, носиоца Ордена славе и Степана Трофимовича Терешченка. Међу сахрањенима у Сусеку су и Дмитриј Тимофејевич Ананјев, Лукиј Григорјевич Шутурмински и Иван Андрејевич Собољев. Ту су и имена младих војника из казнених јединица: Иван Фјодорович Видењов, Виктор Николајевич Молчанов и Василиј Алексејевич Чалишев. Списак се завршава именима Григорија Татеозовича Дзагoјева, Сергеја Николајевича Котова, Константина Григоријевича Панченка, Ивана Григоријевича Пољакова и Владимира Константиновича Савенка.

Архивски подаци показују да је највећи број ових војника рањен почетком децембра 1944. године, а да су преминули у 106. медицинско-санитарном батаљону између 2. и 8. децембра.

Уз присуство представника Амбасаде Руске федерације у Србији, СУБНОР-а Општине Беочин и СУБНОР-а МЗ Лаћарак одата је пошта погинулим црвеноармејцима и положено цвеће на гробницу поводом Дана победе над фашизмом.

Сарадња између Братства и СУБНОР-а представља пример како се истраживачки рад и култура сећања могу допуњавати. Ово откриће није само историјски податак, оно је чин враћања достојанства људима који су деценијама били без имена, а пали у борбама за ослобођење наше земље.

9. мај 2026. год.