Обележавању је присуствовала делегација СУБНОР-а АП Војводине, предвођена председником Јовом Барошевчићем, као и представници антифашистичких и борачких организација из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине.

Међу окупљенима су били представници СУБНОР-а АП Војводине, Сремске Митровице, Новог Сада, Беочина и Руме, као и антифашисти из Вуковара, Сребреника, Бијељине,  и Брчко дистрикта. Обележавању су присуствовали и бројни мештани Манђелоса и поштоваоци антифашистичке традиције.

У име домаћина присутне је поздравио председник СУБНОР-а Града Сремска Митровица Рада Корица, нагласивши значај очувања сећања на борце и жртве фашистичког терора.

Председник СУБНОР-а АП Војводине Јово Барошевчић посебно је похвалио истрајност мештана Манђелоса и Сремаца у неговању културе сећања на славну антифашистичку прошлост овог краја. Он је истакао да пркосни Срем има чиме да се поноси када је реч о отпору фашизму и борби за слободу током Другог светског рата.

Барошевчић је подсетио да је народ Срема и пре званичног подизања устанка, на различите начине, водио активну борбу против окупатора. Посебно је указао на страдање становништва Срема, чија је територија током рата била укључена у Независну Државу Хрватску, због чега је српско и друго антифашистички опредељено становништво било изложено масовним злочинима, прогону и терору.

У име Удруге антифашистичких бораца и антифашиста Вуковарско-сријемске жупаније присутне је поздравио Лазо Ђокић. Он је указао на значај заједништва антифашистичких организација и потребу одлучног супротстављања свим појавама повампирења фашизма, националне мржње и историјског ревизионизма.

Манђелос је имао изузетно значајну улогу у стварању, деловању и опстанку Фрушкогорског народноослободилачког партизанског одреда, прве герилске формације у окупираном Срему, који се тада налазио у саставу НДХ.

Члан британске војне мисије Бејзил Дејвидсон оставио је драгоцено сведочанство о Фрушкогорском партизанском одреду. Забележио је да је Одред представљао непосредан израз воље народа за побуном, да су га готово у потпуности чинили сељаци рођени и одрасли у Срему и да је био у свакодневном контакту са народом који га је подржавао, обавештавао, снабдевао и пружао му уточиште. О дубоко народном карактеру покрета сведоче и његове речи: „Нигде није било бољег доказа о суштински народном карактеру партизанског покрета.“

На окупацију, терор и непријатељске одмазде мештани Манђелоса одговарали су још одлучнијом и организованијом борбом. У различитим јединицама Народноослободилачке војске борило се 213 мештана Манђелоса, од којих је 95 погинуло. У фашистичком терору страдале су 183 особе, док су 82 мештана интернирана у логоре. Практично сваки трећи становник Манђелоса положио је живот током Народноослободилачке борбе, због чега ово место с пуним правом носи име села хероја.

Манђелос је дао и два народна хероја – легендарног скојевца Бошка Палковљевића Пинкија и Саву Согића. Њихова имена, као и имена свих бораца и жртава овог места, остају трајно уписана у историју антифашистичке борбе и слободарску традицију Срема.

31. август 2026. год.

У Сремској Рачи и Босуту обележена је 81. годишњица страдања страдања Сремаца из Сремске Раче, Босута, Моровића и Јамене од стране крваве „ханџар“ дивизије. Тих мартовских дана дана је у ова четири села страдало око 720 Срба оба пола и свих узраста.

Пошту су одали мештани села Сремска Рача и Босут, делегације СУБНОР-а АП Војводине, Новог Сада, Сремске Митровице, Шида, Удружење ваздухопловаца Војводине, Заједница удруга антифашистичких бораца и антифашиста вуковарско-сремске жупаније, СУБНОР Бијељина и Брчког, УАБНОР Сребреника и други.

Цвеће и венци прво су положени у Сремској Рачи. Током Другог светског рата, 19. јула 1943, у Сремској Рачи је формиран Други сремски партизански одред, а  17. јануара 1944. формира Шеста војвођанска бригада. Током Другог светског рата преко Раче су прошле хиљаде бораца идући за Босну.  За време Другог светског рата комплетно село је спаљено, а мештани сурово преклани од стране 13. СС брдске дивизије Ханџар.

Програм је настављен у Босуту где је одата пошта борцима НОР-а полагањем цвећа и венаца на споменик у дворишту Основне школе, а затим је пошта одата на обали реке Саве на месту где су довођени заробљеници из школе и ту убијани на лицу места. Потомци преживелих, наводе да је народ бежао у околне шуме како би спасао главу, јер је наредба команде ове злочиначке дивизије била да “северно од Саве не сме бити заробљених или живих цивила“. По уласку војника у село, почео је претрес кућа, а мноштво мештана је на лицу места ликвидирано. Стотине људи затворено је у зграду школе, док су по околним салашима вршени претреси, као и силовања девојака, жена, па чак и старица. Поједина тела нису ни пронађена јер су спаљена, а било је и зверстава од којих се леди крв у жилама. По салашима су се тела убијених распадала данима, па су их изгладнеле свиње и пси почели развлачити по њивама. Налажени су и лешеви трудница.

У сачуваној документацији из тог времена, објављеној после рата, наводи се да је 13. СС Ханџар дивизија по својој свирепости и начину извршења својих дела далеко превазилазила све оно што су чинили њихови учитељи и ментори – немачки нацисти. О свему томе је пред судом 1945. године сведочио и Матиас Фрања, један од команданата те дивизије. Од предратних око 1200 мештана Босута, слободу је дочекало тек око 700 њих и то у избеглиштву, махом у Семберији и Мачви.

Присутне је поздравио испред организатора Рада Корица, председник СУБНОР-а Града Сремска Митровица који се пре свега захвалио свима коју су својим присуством дошли да одају пошту страдалима и да од заборава сачувају сећање на све невине жртве страдале од злочиначке руке. Скуп је поздравио Јово Барошевчић, потпредседник СУБНОР-а Србије и председник СУБНОР-а АП Војводине. Он је нагласио да „не смемо ништа препустити забораву и да је на генерација које долазе да наставе оно што су чинили њихови преци и што ми чинимо данас“. Он се осврнуо на страдање народа Срема у времену потпуног безумља наглашавајући да је у Срему сваки дан током окупације био дан борбе за преживљавање и да је сремска равница натопљена крљу невиних жртава страдалих од усташа и нациста. Поруку мира, толеранције и разумевања пренео је Лазо Ђокић, председник Заједнице удруга антифашистичких бораца и антифашиста вуковарско-сремске жупаније Лазо Ђокић.

Делегација СУБНОР-а Града Новог Сада полагањем венаца на споменик палим борцима НОБ-а и жртвама фашистичког терора у Адашевцима – месту где је пре 84 године подигнут устанак, устанак народа западног Срема. Овај датум памти се као историјско и херојско “не” фашизму и као почетак борбе народа ових простора за правду и слободу. 

Устанак народа против немачких и усташких завојевача био је симбол наде и весник слободе.

Венце су у знак сећања на пале жртве и носиоце слободе положили и председник СО Шид Ђорђе Томић, представници СУБНОР-а, других борачких организација, представник амбасаде Руске Федерације-помоћник војног изасланика пуковник Евгениј Пољаков и Месне заједнице Адашевци. Пригодни програм и рецитал припремили су шидски песници Веселин Вучковић, Слободан Цвитковић, Ђурица Еделински, Хаџи Ђорђе Воларевић, као и ученици ОШ “Вук Караџић” из Адашеваца као и вокални солиста Синиша Кајмаковић из Бијељине.

У организацији СУБНОР-а Града Сремска Митровица и МУ СУБНОР-а Мартинци 24. фебруара обележена је годишњица напада на фашистичку општину познатијег као „Мартиначка буна“.

О значају „Мартиначке буне“ на скупу су говорили: председник СУБНОР-а АП Војводине Јово Барошевчић, председник СУБНОР-а Мартинци Мирослав Микица Јандрић и председник СУБНОР-а Сремске Митровица Рада Бата Корица. Они су подсетили да је у ноћи 24/25. фебруара 1942. године почела је оружана буна у селу Мартинци паљењем зграде општине и железничке станице. Срем је тако 1942. постао центар народноослободилачке борбе у Војводини, њено жариште, трајна устаничка област у којој се народноослободилачка борба није до краја рата гасила. Фебруарски напад 1942. на жандармеријску станицу у Мартинцима („мартиначка буна“) означио је почетак интензивнијих борби у Срему које више неће престајати. Борбе су носили Фрушкогорски одред, ојачан месним десетинама, те обновљени Подунавски одред, који је деловао на источним падинама Фрушке Горе и обалском подручју Дунава. Сви каснији догађаји показали су да отпор народа, нарочито страдалог у збеговима, није сломљен, као ни партизанска офанзивна моћ. Пробуђени народ није се више дао покорити.

Комеморацији су присуствовале бројне делегације из Војводине и региона – СУБНОР АП Војводине, СУБНОР Града Новог Сада, Удружење ваздухопловаца Војводине, СУБНОР Града Сомбора, СУБНОР-и Општине Инђија и Шид, као и УАБА Вуковар и СУБНОР Сребреник.

Делегације су положиле цвеће и венце на Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора у центру Мартинаца.

традиционално и ове године организује акцију прикупљања књига
које ће бити дониране мањим библиотекама, домовима културе и читаоницама.

Уколико имате књиге које су очуване и могу још некоме бити од користи,
позивамо Вас да се укључите у ову хуману и просветитељску акцију.

Поклањањем књиге поклањамо знање,
а знање је трајна вредност и највећа снага једног друштва.

Прикључите се акцији.
Поклоните књигу – ширимо знање заједно.