Издаваштво
У КРВИ И ПЕПЕЛУ: Страдања српског народа у Срему током Првог светског рата
Приредио Душан Опачић
Година 2019.
Описујући у свом дневнику ужасе Великог рата, француски официр Алфред Жубер написао је непосредно пре погибије: «Човечанство је лудо. Мора бити лудо да би радило оно што ради. Какав масакр. Какве сцене хорора и покоља. Не могу да нађем речи да пренесем своје импресије. Пакао не може бити овако ужасан! Људи су луди!»
У Првом светском рату се борило више од 65 милиона људи из 30 земаља, а погинуло је десет милиона. Страдало је 35 милиона цивила, више од 15 милиона је погинуло, док је 20 милиона рањено.
Штампање публикације финансијски је помогло Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у оквиру пројекта „Златне нити традиције-корацима хероја“ који заједнички спроводе СУБНОР града Новог Сада и Међуопштинско удружење цивилних инвалида рата.
Петар Шушњар: НОВИ САД ГРАД ХЕРОЈ
Година 2020.
Штампано у години у којој је обележено 75 година од победе над фашизмом у Другом светском рату, када је борбом слободољубивих народа света окончана фашистичка страховлада и терор.
Агонија Новог Сада је почела одмах након фашистичког напада 6. априла 1941. када су бомбе падале на више локација у граду, а већ после неколико дана су у град ушле прво немачке, а потом и мађарске трупе. Убрзо ће хиљаде Срба бити протерано, претежно оних који су се у Нови Сад и околину доселили после 1918. године. Јевреји ће посебно осетити сву жестину прогона која ће довести до тога да на крају рата скоро неће бити више ни једног припадника овог народа у Новом Саду.
На удару окупатора посебно су се нашли припадници комунистичког покрета који ће покренути антифашистички отпор у граду, а злогласна „Армија“ (данас Команда Прве копнене бригаде Војске Србије) ће бити главно мучилиште стотина симпатизера НОБ-а до самог ослобођења.
Илегалци ће током рата извести неколико оружаних акција, првенствено атентата, али ће већи део борбе свести на ширење летака и новина са информацијама о борби и прикупљању материјала и људства које ће првенствено слати на Фрушку гору у партизанске јединице.
Окупатор је у Јужној Бачкој јануара 1942. године покренуо злогласну рацију када је убијено и под лед Дунава бачено више хиљада грађана Новог Сада и околине.
Нови Сад је ослобођен 23. октобра 1944. године са скоро уништеном индустријом, без струје и трећином становника мање него пре рата, јер је преко 20.000 људи протерано, а више од 5.000 убијено у стратиштима, односно погинуло у јединицама НОБ-а.
Због жртава које је претрпио у рату, Нови Сад ће 1975. године добити орден Народног хероја и титулу Град Херој.
На нама је да подвиге наших предаха сачувамо у нашем заједничком историјском сећању за све генерације Новосађана данас и за све буду генерације које тек дола-зе и зато се посебно захваљујемо аутору ове књиге за допринос који даје овој заједничкој мисији.
Андреја Деак: ПОД ЖУТОМ ТРАКОМ
Година 2022.
После 70 година пред читаоцима поново се нашло сведочанство др Андреја Деака насловљено „Под жутом траком“. Дуго, неправедно, заборављено и запостављено чекало је да поново нађе свој пут до читалачке публике, да живом речју и личним сведочанством дочара све оне страхоте кроз које је сам аутор са својом породицом прошао у годинама окупације 1941-44. године.
Издање је посвећено је 80-то годишњици крваве трагедије – Рације у јужној Бачкој. Догађај који ће несумњиво ударити трајан печат у животима десетина хиљада житеља Бачке, догађај које је угасио на хиљаде живота оних чија је једина кривица била што су били другачије вере, нације и личних уверења. И сам аутор са својом породицом прошао је Голготу Рације и само пуким случајем сачувао је живот. Трагедија и искуство које ће трајно бити утиснуто у његову свест и које ће обликовати сећања пренета у ову књигу. Можда ће се читаоцима неки делови учинити сувише сурови у личном односу писца према људима и времену, али не треба сметнути са ума величину трагедије кроз коју је лично прошао и суочавање са оним најгорим у човеку, са истинским злом и смрћу.
Деаково дело Под жутом траком представља једно од најпотреснијих и најживописнијих сведочења о мржњи човека према човеку и мрачним идеологијама које озакоњују ту мржњу и омогућују јој несметано уништавање људи. Ако бисмо ближе посматрали почетак, развијање и кулминацију Холокауста широм Европе, онда можемо уочити одређене етапе које се препознају и у судбини писца. Почињало је обичним, наизглед безазленим, забранама слушања радио-апарата, вожње градским превозом или шетњом улицом, настављало се кроз отворено шиканирање и краткотрајне принудне радове, а потом и пљачку имовине и појединачним убијањем, а завршавало се колективном стигмом, затварањем у гета која Деак готово епски описује, или логоре и потом физичким истребљењем индиректно изгладњивањем, директно у гасним коморама, или на друге начине. О злу Холокауста треба изнова и изнова писати, причати, сведочити, али не треба дозволити да то буде једина карактеристика јеврејске заједнице. Ти људи су пре свега тога и волели, и желели, и стварали, једноставно били су људи. Уколико се сведу на број и на, како се кроз дело провлачи, обичан предмет – досије, онда умањујемо монструозност тог зла. Тога Деак очигледно постаје и свестан, па наглашава именом и презименом не само нацисте / фашисте, него пре свега жртве, често безимене и заборављене.
Иако потресна, исповедна проза мемоарског карактера, као Деакова, подстичу и негују културу сећања, која је неопходна да посведочи живот човека у времену, и наду у ЧОВЕКА.
Каталог изложбе „УМЕТНИЦИ ЖРТВЕ РАТА“
Поводом 80 година победе над фашизмом, 6.-11. мај 2025. год.
Аутор Вања Сандер
Уметност је било њихово оружје –ми смо дужни да је чувамо као рељеф њихових душа.
Рат не уништава само градове – ломи и душе оних који носе лепоту у себи.
Ова изложба је посвећена уметницима чије су каријере и животе прекинули фашизам, прогон и насиље. Кроз њихова дела и судбине, осветљавамо мрачни део историје који не сме да буде заборављен.
Изложба „Уметници жртве рата” представља снажан и потресан омаж ствараоцима чије је дело прекинуто или угашено у вихору фашистичког насиља. Кроз слике, цртеже, документе и фотографије оживљавају се њихове визије, страхови и наде – сведочанства о снази духа који није поклекнуо пред уништењем.
Поставка нас подсећа да рат не уништава само материјално, већ дубоко задире у ткиво културе, остављајући празнину где је некада тињала креативност. Уметност, која је за ове људе била оружје истине и лепоте, данас је наш путоказ ка разумевању прошлости и опомена будућности.
Овом изложбом, организатори позивају на сећање, али и на одговорност – да чувамо, вреднујемо и преносимо наслеђе оних чије су четке, камере и перца утихнула у пламену рата. Она је више од културног догађаја – то је чин памћења, етички гест и сведочанство да уметност остаје непобеђена.
Вања Санадер: НОВОСАДСКИ ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД – Два пута рођен
Година 2024.
Едиција „ВОЈВОДИНА У БОРБИ“, књига 78
Публикација Новосадски партизански одред настала је у оквиру низа активности поводом обележавања 80 година од победе над фашизмом, а у циљу да се од заборава сачува сведочење о Новосадском партизанском одреду, људима и догађајима који су обележили антифашистички покрет на територији Новог Сада и Војводине у целини.
Први покушај стварања Новосадског партизанског одреда 1941. године завршио се трагично и било је потребно четири године да под истим именом буде формиран у августу 1944. године на Паленкашовом салашу код Бачког Петровца.
Издавања ове публикације на једном месту, у сажетој форми, репродукује познате и доступне историјске чињенице о настанку и развоју одреда, писане документе и вредне фотографије које су биле похрањене на различитим странама, у музејима, архивама и приватним колекцијама. Околности у којима је ова публикација настала, поводом јубилеја, не умањује значај и вредност историјских чињеница до којих се дошло.
Надамо се да ће ова публикација дати трајан допринос у разумевању историјског пута Новосадског партизанског одреда и подстаћи на нова истраживања која ће дати одговоре на многа отворена питања која је ова публикација покренула.